Skoči na sadržaj

Blog

Odlomak iz romana VREMENSKI PARADOKS

  • od

Roman VREMENSKI PARADOKS je dobitnik književne nagrade „Raskršća“ za 2019. godinu.Ukoliko poželite da nakon čitanja odlomka imate ovaj roman u kućnoj biblioteci, možete ga poručiti putem sajta DELFI knjižare, tako što ćete pritisnuti ovde PROČITAJTE ODLOMAK: Miloš Dimitrijević Joker VREMENSKI PARADOKS druga knjiga iz serijala PRITISNI START DA IGRAŠ PONOVO “Bog ili želi da ukine zlo, a ne može; ili može, ali ne želi; ili pak ni ne može, ni ne želi. Ako želi, a ne može, onda je nemoćan. Ako može, ali ne želi, onda je zao. Ali, ako Bog može i želi da ukine zlo, otkud onda zlo… Pročitaj više »Odlomak iz romana VREMENSKI PARADOKS

ZBOGOM CRVENO

  • od

„Crvena je kažu boja ljubavi. Crvena je i krv. Crveno zovu i jedno more. Jednu reku, takođe. Crvena je ruža znak ljubavi, crvena je i jedna šuma u nekom dalekom svetu, baš kao i jedna planeta. Noć ume da donese mesec crvene boje. Sunce katkad crveno bude. Crvena je bila ljubav tvoja u ono proleće što u prošlost neku zove. Zaigrala u venama krv. Kraj reke pustoš i razbacano smeće jedino se primetiti mogu. Umire reka i život sav u njoj. Neka joj je srećno, poneko u prolazu kaže. Pusto ostalo sve je u nama. Duša protkana dubinama i teškim… Pročitaj više »ZBOGOM CRVENO

KADA SUTRA DANAS POSTANE

  • od

Nagomilavano sećanje u prašnjavim razmacima istorijskih okolnosti koje su okruživale ili zaokruživale i moj život, postalo je nadrealno. Ničim izazvan haos trpeo je pokušaj života na ivici svetova i rastajao se sa poslednjim mislima o postojanju čoveka kao bića stvorenog da voli. U danima koji su ličili mahom jedan na drugi, možda više današnji na sutrašnji, jer je neizvesnost danas bila toliko izražena da je postojanje sutrašnjeg dana bili upitno, ništa nije ukazivalo na događaj koji će promeniti sve. Nesmotreno razgledanje tuđih života učinilo je da počnem da razmišljam o sebi na način na koji nikada pre nisam osetio prisustvo… Pročitaj više »KADA SUTRA DANAS POSTANE

ZAČARANI KRUG

  • od

“Mesto dešavanja. Svet. Vreme dešavanja. Sada. Razlog dešavanja. Život.Samospoznaja utiče na dešavanja koja nas okružuju. Razlog, vreme i mesto nisu niti najmanje važni. Jedino što je važno smo mi sami i ljudi koji postoje oko nas. Sabrati sebe u jednu tačku koja će početi da biva velika poput radosnog dečijeg balona predstavlja svrhu verovanja u sreću. Srećni su oni dani koje načinimo srećnim i oni ljudi koji znaju da sreću prepoznaju. Nije život kriv što smo loše volje, niti kišni dan, niti onaj vreo pod suncem što prži zemlju. Čovek. On, sam odgovoran je za sopstvena uverenja koja će ga… Pročitaj više »ZAČARANI KRUG

PISMO JEDNOJ ŽENI

  • od

Sada samo ćutim i sećam se.Nisko letim posmatrajući plavetnilo tuđeg neba. Slika sreće ubrzano bledi i još pamtim osmeh kroz koji si mi rekla da odlaziš. Otišao sam i ja.Onoga dana kada smo se poslednji put držali za ruke, život je oteo sreću i ostavio je drugom da je pronađe. Tiho koračam hodnicima prošlosti u nadi da ću ugledati dragi lik. Mračne sile ubrzano dišu i dah svoj ispuštaju ka meni. Odvratnog li smrada. Čini se kao da ne postojim u vremenu kroz koje koračam ubrzanim koracima. Silovito gazim, a korak svaki teži je od početka stvaranja novih svetova.Misli neke… Pročitaj više »PISMO JEDNOJ ŽENI

Čoveče!

  • od

„Između svetova postoji mesto u kom ništa ne postoji. To mesto mnogi nikada videti, ni osetiti neće na putu do večne istine.Čovek, zarobljen u sopstveni ego, juri kroz ovaj, ovakav život i u svoj toj žurbi ne uspeva da pronađe ono zbog čega se i rodio. Ne uspeva da pronađe sebe.Nije ni srećan, ni nesrećan. Niti je tužan, niti radostan. Niti traga za svojim poreklom, niti gleda u daleko potomstvo. Žuri. Nespretno pravi prve korake kojima i završava svoj put.Ne mari za tuđe osmehe, u modernom svetu brzih odluka samo misli o pukoj egzistenciji, popularnosti, dopadanju bez minuta vremena za samospoznaju.… Pročitaj više »Čoveče!

Želja samonikla

  • od

„Samonikla želja u smiraj dana, posegla je put sopstvenog ostvarenja. Ona, želja, usamljena na strmom putu počinje da odoleva izazovima i kolebanju. Samo jedan put će je odvesti do cilja, baš ovaj, koji je postavila pred sebe. Bojažljivo, poput deteta koje se prvi put spušta niz tobogan života, želja se uspinje do vrha sa namerom da se pod svojom silinom spusti i ostavi trag. U svojoj želji, želja je usamljena i potreban joj je neko. Bilo ko. Potrebna joj je osoba koju će naseliti svojim postojanjem i poput kakvog prenosnika je odvesti dalje, do zacrtanog cilja. Osoba u koju se… Pročitaj više »Želja samonikla

Možda

  • od

„Sećanja naviru poput roja izgubljenih pčela. U kasnu noć, do rane zore čvrsto stojiš poput tvrđave i gledaš na reku. Odmaraš pogled, i zapet kao struna osećaš kako telo počinje da te izdaje pod umorom. Iscrpljen i umoran od svega, posustaješ. Prepuštaš stražu drugima i odlaziš da potražiš sreću. Sreća. Radost. Lepota življenja. Godine mladosti, godine stare, godine sunca, godine smeha, godine mladog meseca i rasterećenih misli. Mladost. Brzina. Prolaznost. Nesećanje. Zastaješ. Sećaš se nesećanja i nebriga. Ej, sećaš se. Zamisli. Sećaš se. Bolom prikrivaš neisplakane suze i sećaš se sreće. Kako je lepa sreća, pomišljaš. Baš lepa. Nevina, bezbrižna,… Pročitaj više »Možda

Sunce se opet rađa

  • od

„Leptiri su drugi po veličini insekti kojima pripadaju i noćni leptiri. Širom raširenih krila oni lete kroz dubinu noći i njima prave zvuk poznat ljudskom uhu. Sve ovo nije skoro nimalo važno za jedan ljudski život.Život je važan za razumevanje noćnog leptira koji kidiše prema svetlu i ne sluteći da ga tamo očekuje večita tama.Ironija je stanje čovekovog uma koje služi da se odbrani od gluposti. Glupost je jednostavno glupost i ne vredi je puno objašnjavati, jer onaj koji ne poznaje glupost ne može ni shvatiti težinu njenog postojanja. Suština je u suštini suštinska potreba za ogoljenom istinom. Istina. Ona… Pročitaj više »Sunce se opet rađa

Bivalo je i onih dana

  • od

„Bivalo je i onih dana u kojima sam maštao o ljubavi. Sećao sam je se kao lepih prolećnih noći i ranih jesenjih dana. Ponekad bih se setio i radosti, i smeha, i čega ono beše, ne mogu se setiti, ali sećam se da sam se sećao.Onda se desio onaj neduhovit trenutak u kom shvatiš da se ništa od toga nije ni dogodilo. Nikada nisam bio star, a znam kako je to biti. Bio sam dete i ne sećam se kako je to biti.Čovek, mladić, dečak. Sve sam to prošao i evo me još uvek tražim tebe. Onu jedinu koja će umeti… Pročitaj više »Bivalo je i onih dana