Blog

Sada samo ćutim i sećam se.Nisko letim posmatrajući plavetnilo tuđeg neba. Slika sreće ubrzano bledi i još pamtim osmeh kroz koji si mi rekla da odlaziš. Otišao sam i ja.Onoga dana kada smo se poslednji put držali za ruke, život je oteo sreću i ostavio je drugom da je pronađe. Tiho koračam hodnicima prošlosti u nadi da ću ugledati dragi lik. Mračne sile ubrzano dišu i dah svoj ispuštaju ka meni. Odvratnog li smrada. Čini se kao da ne postojim u vremenu kroz koje koračam ubrzanim koracima. Silovito gazim, a korak svaki teži je od početka stvaranja novih svetova.Misli neke… Pročitaj više »PISMO JEDNOJ ŽENI

„Između svetova postoji mesto u kom ništa ne postoji. To mesto mnogi nikada videti, ni osetiti neće na putu do večne istine.Čovek, zarobljen u sopstveni ego, juri kroz ovaj, ovakav život i u svoj toj žurbi ne uspeva da pronađe ono zbog čega se i rodio. Ne uspeva da pronađe sebe.Nije ni srećan, ni nesrećan. Niti je tužan, niti radostan. Niti traga za svojim poreklom, niti gleda u daleko potomstvo. Žuri. Nespretno pravi prve korake kojima i završava svoj put.Ne mari za tuđe osmehe, u modernom svetu brzih odluka samo misli o pukoj egzistenciji, popularnosti, dopadanju bez minuta vremena za samospoznaju.… Pročitaj više »Čoveče!

„Samonikla želja u smiraj dana, posegla je put sopstvenog ostvarenja. Ona, želja, usamljena na strmom putu počinje da odoleva izazovima i kolebanju. Samo jedan put će je odvesti do cilja, baš ovaj, koji je postavila pred sebe. Bojažljivo, poput deteta koje se prvi put spušta niz tobogan života, želja se uspinje do vrha sa namerom da se pod svojom silinom spusti i ostavi trag. U svojoj želji, želja je usamljena i potreban joj je neko. Bilo ko. Potrebna joj je osoba koju će naseliti svojim postojanjem i poput kakvog prenosnika je odvesti dalje, do zacrtanog cilja. Osoba u koju se… Pročitaj više »Želja samonikla

„Sećanja naviru poput roja izgubljenih pčela. U kasnu noć, do rane zore čvrsto stojiš poput tvrđave i gledaš na reku. Odmaraš pogled, i zapet kao struna osećaš kako telo počinje da te izdaje pod umorom. Iscrpljen i umoran od svega, posustaješ. Prepuštaš stražu drugima i odlaziš da potražiš sreću. Sreća. Radost. Lepota življenja. Godine mladosti, godine stare, godine sunca, godine smeha, godine mladog meseca i rasterećenih misli. Mladost. Brzina. Prolaznost. Nesećanje. Zastaješ. Sećaš se nesećanja i nebriga. Ej, sećaš se. Zamisli. Sećaš se. Bolom prikrivaš neisplakane suze i sećaš se sreće. Kako je lepa sreća, pomišljaš. Baš lepa. Nevina, bezbrižna,… Pročitaj više »Možda

„Leptiri su drugi po veličini insekti kojima pripadaju i noćni leptiri. Širom raširenih krila oni lete kroz dubinu noći i njima prave zvuk poznat ljudskom uhu. Sve ovo nije skoro nimalo važno za jedan ljudski život.Život je važan za razumevanje noćnog leptira koji kidiše prema svetlu i ne sluteći da ga tamo očekuje večita tama.Ironija je stanje čovekovog uma koje služi da se odbrani od gluposti. Glupost je jednostavno glupost i ne vredi je puno objašnjavati, jer onaj koji ne poznaje glupost ne može ni shvatiti težinu njenog postojanja. Suština je u suštini suštinska potreba za ogoljenom istinom. Istina. Ona… Pročitaj više »Sunce se opet rađa

„Bivalo je i onih dana u kojima sam maštao o ljubavi. Sećao sam je se kao lepih prolećnih noći i ranih jesenjih dana. Ponekad bih se setio i radosti, i smeha, i čega ono beše, ne mogu se setiti, ali sećam se da sam se sećao.Onda se desio onaj neduhovit trenutak u kom shvatiš da se ništa od toga nije ni dogodilo. Nikada nisam bio star, a znam kako je to biti. Bio sam dete i ne sećam se kako je to biti.Čovek, mladić, dečak. Sve sam to prošao i evo me još uvek tražim tebe. Onu jedinu koja će umeti… Pročitaj više »Bivalo je i onih dana

„Nečija potreba, tvoja nemoć, tuđa pravila, tvoj život. Samoća u pokušaju. Pokušaj u samoći. Kiša na asfaltu i asfalt na kiši. Suza na dlanu. Kap. Jedna. Još jedna. Nekoliko njih. Podižeš glavu. Nebo. Noćno nebo. Oblačno je i ne vidiš zvezdu što pada. Neko je umro. Kažu da zvezda padalica na to ukazuje. Ne veruješ u to. Veruješ u postojanje čoveka koji se ne zanosi kojekakvim pričama o misteriji života. Veruješ da postojiš samo sada i ovde. Veruješ da je kraj, definitivno kraj. Nakon toga je mrak. Ništa. Možda. Ne znamo ni ti, ni ja. Opet suza na dlanu. Poslednja… Pročitaj više »Jedino to ti nedostaje

„Dubina. Asocijacija mnogo proističe. Nevoljno pomišljamo na ružne, voljno na one lepe dubine. Lepih dubina gotovo da i nema, reći će neko. Dubina ljudske duše je lepa. U njoj je sakrivena najtanatanija nit čoveka. Ipak, da li je uistinu tako? U dubinama ljudskih duša kriju se i najstrašniji nemiri, tajne, dileme, sumnje. Krije se sve ono što joj oduzima lepotu i nagoni čoveka da živi van okvira sopstvene duše.Umorno lice, pogleda uperenog u sećanja koja ne blede, zamišljeno postoji pred istinom. Istina je sveta tajna koja se skriva duboko u svakom od nas i upravo ona dušu čini lepom ili manje… Pročitaj više »Dalje će kroz život lako

„Samovoljno pristajanje na čitanje uputstva za život je identično činjenici da ne možeš da letiš. Čitanje nepostojećeg uputstva, samovoljno? Motivacioni tekstovi i govori koji ti se upućuju, deluju na tebe očaravajuće. Zamisli, neko je bolje od tebe upoznao život, i sada želi da to podeli sa tobom. Impresivno!Dok lamentiraš nad sopstvenim životom, kao zrak iz vedra neba, poput kakve munje, brzinom svetlosti, do tebe dopire spoznaja da postoji rešenje za sve tvoje probleme. Sve što se od tebe traži je da pratiš uputstva po kojima ćeš živeti. Pa, to je lako zar ne? Nekom je pošlo za rukom da toliko… Pročitaj više »Strpljenje

„Jesi li ikada zamišljala kako je to ne biti daleko? One noći u potoku odsjaj meseca bio je znak da su se žrtvovane godine utopile i ostale na dnu. Muk. Strepnja. Drhtanje. Osmeh. Suze. Veliki Bog u nama malenima. Visoko nebo nad prostranstvom života. Radost trenutka i potonja spoznaja da nestalo je sve što činilo je nas dvoje. Kao magla polegla na put, nespretno ispustismo sreću. Ona usijana glava pognuta ka zemlji te je čekala. Čekala te je u svitanje poslednje zore nevremena koje nosi život. Sam na maglovitom putu pokraj potoka gledah u utopljene godine. Kao odsjaj po bistroj… Pročitaj više »Lipa ponovo miriše