Dobar roman se jednostavno desi. Nekako se napiše sam od sebe. Mnogi misle da postoji neka posebna tajna za pisanje romana. Mnogi odustaju u startu, pre negoli i počnu da ga pišu. Tajna za pisanje dobrih romana zaista postoji i ona se skriva duboko u tvojoj duši. Moraš dotaći dušu da bi ta famozna tajna izašla iz nje i ređala se na papir, slovo po slovo, ne bi li se desio dobar roman. Diskutabilna je stvar da li je roman dobar, baš onako kako kaže poslovica, da sto ljudi ima sto ćudi.

I svakako to je nešto na šta prvo pomislite kada napišete roman: Šta će kazati kritika, čitaoci? Tu onda dolazi do izražaja duša, jer jedino duša zna da li je roman dobar. Ne samo moja duša, već duša svakog čoveka, jer duša, jedino ona ume i zna da valjano prepozna iskrenu emociju, te iz toga proizilazi zaključak da samo ona i može prepoznati dobro napisano delo, bilo da je roman, priča, pesma… Svi smo mi, koliko god to želeli da priznamo ili ne, od duše najviše satkani. Sva je duša u telo stala i jedino nas ona vodi kroz život. Ona nas opomene kada grešimo, ali nas i nagradi kada učinimo dobru stvar.

Duša je ta koja određuje put koji ćemo izabrati i kretati se njime kroz život.

Da li će to biti put mira, lepote življenja, postizanja novih ciljeva bez griže savesti ili će to biti put prepun mržnje prema drugima, radi ostvarivanja sopstvenog cilja?

Oba ova puta su za ljude. Pitanje je samo ko šta izabere, ali u datom trenutku, kada se ta životna igra bliži kraju, iznenada ili polako, tada će duša morati da bude savršeno mirna kako bi se jasno odredila prema tome, kako smo živeli svoj život?

No, to je opet tema za neka dublja razmišljanja i ozbiljnije pisanije.

Pokušajte da pronađete odgovore u mojim romanima, i verujem da nećete ostati ravnodušni nakon što ih pročitate. Ne zaboravite da svakoga dana uživate u svom životu uz ljude koje volite i koji vole vas, jer je to jedini način da spoznate da život ne služi materijalnom, već duhovnom i da je sva lepota sveta sadržana u samo jednoj reči: ljubav!

BIOGRAFIJA

Miloš Dimitrijević je srpski pisac.

Nadimak Joker (Džoker) koji mu je obeležio život u najpozitivnijem smislu, dobija i nosi zahvaljujući svojim roditeljima, naročito pokojnom ocu, koji je davne 1984. godine, otvorio jedan od prvih kafića: Caffe bar Joker u bivšoj SFRJ, u to vreme veoma popularna mesta za okupljanja mladih i divna druženja.  Otuda potiče porodični nadimak Joker. Zahvaljujuću i tom periodu svog života (možda i najvažnijem za odrastanje i formiranje kao osobe) u kom je upoznavao veliki broj ljudi, Miloš danas uspeva da kroz svoje romane formira likove koji imaju u sebi nešto autentično. Dar za pisanje je jednim delom, kako sam kaže, nasledio od svog pokojnog oca Milana, koji je za života objavio roman „Zavida”, 2003. godine.    

Rođen je 1978. godine u Nišu, Republika Srbija, po zanimanju je diplomirani pravnik.

Prvi roman pod nazivom „Kapija blaženstva” objavljuje 2003. godine, u svojoj 26-oj godini života, drugi, pod nazivom „Pun mesec nad vrtom sećanja” objavljuje 2008. godine, dok, treći po redu „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” objavljuje 2018. godine, a potom i četvrti roman pod nazivom: „Vremenski paradoks”, koji je ujedno i druga knjiga iz serijala: pritisni start da igraš ponovo, objavljuje 2019. godine, u izdanju „Književna omladina Srbije”, Beograd, a za koji iste godine dobija i književnu nagradu “Raskršća”.

Za Miloša je pisanje jedna zaista posebna veština, i kako i sam navodi, pokušaće da nastavi da vlada njome što bolje, kako bi jednoga dana, kada nakon svih tih napisanih misli, budu ostala samo dela, neko mogao s pravom da kaže da je Miloš Dimitrijević Joker, zaista bio pisac. Dobar ili manje dobar, pokazaće vreme.

On će se svakako, svojski potruditi da misli koje će ostaviti za sobom budu prave, mudre misli, da se pamte, citiraju i prepričavaju.