Dobar roman se jednostavno desi. Nekako se napiše sam od sebe. Mnogi misle da postoji neka posebna tajna za pisanje romana. Mnogi odustaju u startu, pre nego li i po?nu da ga pišu. Tajna za pisanje dobrih romana zaista postoji i ona se skriva duboko u tvojoj duši. Moraš dota?i dušu da bi ta famozna tajna izašla iz nje i re?ala se na papir, slovo po slovo, ne bi li se desio dobar roman. Diskutabilna je stvar da li je roman dobar, baš onako kako kaže poslovica, da sto ljudi ima sto ?udi. I svakako to je nešto na šta prvo pomislite kada napišete roman: Šta ?e kazati kritika, ?itaoci?

Tu onda dolazi do izražaja duša, jer jedino duša zna da li je roman dobar. Ne samo moja duša, ve? duša svakog ?oveka, jer duša, jedino ona ume i zna da valjano prepozna iskrenu emociju, te iz toga proizilazi zaklju?ak da samo ona i može prepoznati dobro napisano delo, bilo da je roman, pri?a, pesma…

Svi smo mi, koliko god to želeli da priznamo ili ne, od duše najviše satkani.

Sva je duša u telo stala i jedino nas ona vodi kroz život. Ona nas opomene kada grešimo, ali nas i nagradi kada u?inimo dobru stvar. Duša je ta koja odre?uje put koji ?emo izabrati i kretati se njime kroz život.

Da li ?e to biti put mira, lepote življenja, postizanja novih ciljeva bez griže savesti ili ?e to biti put prepun mržnje prema drugima, radi ostvarivanja sopstvenog cilja?

Oba ova puta su mogu?a i za ljude. Pitanje je samo ko šta izabere, ali u datom trenutku, kada se ta životna igra bliži kraju, iznenada ili polako, tada ?e duša morati da bude kristalno ?ista kako bi se jasno odredila prema tome, kako smo živeli svoj život?

No, to je opet tema za neka dublja razmišljanja i ozbiljnije pisanije.

Pokušajte da prona?ete odgovore u mojim romanima, naro?ito u najnovijem “IGRA JE ZAVRŠENA – PRITISNI START DA IGRAŠ PONOVO” i verujem da ne?ete ostati ravnodušni nakon što ga pro?itate i ne zaboravite da svakoga dana uživate u svom životu uz ljude koje volite i koji vole vas, jer je to jedini na?in da spoznate da život ne služi materijalnom, ve? duhovnom i da je sva lepota sveta sadržana u samo jednoj re?i: ljubav!

 

BIOGRAFIJA

Ro?en sam 1978. godine, u Nišu, danas Republika Srbija.

Jedno lepo, zanimljivo i duhom jako bogato detinjstvo, na kojem svakako najviše mogu da zahvalim svojim roditeljima, prekinuli su neki ružni, nezanimljivi i strašni ratovi.

Ratovi i sva ta stradanja, svakodnevne slike nasilja su se kao najgora bolest uvukla u detinjstvo mojih vršnjaka i mene i kao da nam je odjednom bilo nametnuto da po?nemo da živimo nekim drugim, skoro pa tu?im životima, a opet nekako našim.

Nikada se nisam, niti ?u se ikada pomiriti sa tim da bilo ko mimo naše volje može da nas uvu?e u takva stradanja, sve te ratove na prostoru bivše Jugoslavije i uskrati nam onu životnu radost i sre?u koju smo imali kada smo bili deca. Deca ne umeju da žive život po nametnutim pravilima, njima je potrebna pažnja nas odraslih. Potreban im je osmeh, potrebna im je šala, potrebno im je da budu bezbrižni i da, ovo nisu samo obi?ne fraze, ovo je nešto što im je zaista potrebno, jer kasnije u životu, nažalost, uglavnom sve to ne?e imati.

Osnovnu školu i Gimnaziju “Stevan Sremac” sam završio u Nišu i kasnije diplomirao na Pravnom fakultetu u Nišu.

Izme?u svega toga sam se bavio raznim nazovi stvarima.

Pokušao sam najpre da postanem glumac i kao dete glumio u Narodnom pozorištu u Nišu (predstave: “Moj otac socijalisti?ki kulak” i “Tetovirane duše”), ?ak sam se na treptaj pojavio i u filmu “Lager Niš” gde su me na po?etku istog, streljali zli Nemci onoga vremena (II Svetski rat).

Taman, kada sam mislio da sam pronašao sebe u glumi i da ?e to definitivno biti moj životni poziv, ratovi, sankcije i sve što ide uz to kasnije, nisu dozvolili da upišem Gluma?ku akademiju u Beogradu i ostvarim svoj de?a?ki san. Silom prilika prestajem da se bavim glumom i postajem frontmen muzi?kog benda “Lucky Stars”, gde inspirisan filmovima i muzikom, zajedno sa svojim drugarima ostvarujem sebe sviraju?i gitaru i pevaju?i najlepše rok i pop, doma?e i strane pesme, zamišljaju?i kako sviramo pred prepunim stadionima, ali opet i taj nedosanjani san, prekinuše ratovi, sankcije…

Bavio sam se i sportom. Od tenisa, karatea, preko fudbala, do košarke i bio sam solidan u sva ?etiri sporta, ali sam onda nekako shvatio da svi ti sportovi, gluma, pevanje ne drže moju pažnju kao što to ?ini pisanje.

Po?eo sam da se bavim pisanjem, onako, baš slu?ajno. Valjda svaki pisac tako po?inje. Zanimalo me je da spoznam, mogu li da nadmašim sebe i da svoje misli, preto?im u romane koji ?e ljudima izmamiti osmehe, poneku suzu, emociju pre svega. Verujem da sam donekle uspeo u tome. Uostalom, vi ?ete proceniti sami nakon ?itanja mojih romana.

Prvi roman pod nazivom “Kapija blaženstva” je objavljen u izdanju Narodna knjiga, Beograd, 2003. godine, drugi, pod nazivom “Pun mesec nad vrtom se?anja” je objavljen 2008. godine, u izdanju ?igoja štampa, Beograd i najnoviji, tre?i po redu “Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” je objavljen 2018. godine, u izdanju Književna omladina Srbije, Beograd.

Pisanje je zaista jedna posebna veština. Pokuša?u da nastavim da vladam njome, kako bi jednoga dana, kada nakon svih tih napisanih misli, budu ostala samo dela, neko mogao s pravom da kaže da je Miloš Dimitrijevi? Joker, zaista bio i pisac.

Dobar ili manje dobar, pokaza?e vreme, a ja ?u se svojski potruditi da misli koje ?u ostaviti za sobom budu prave, mudre misli, da se pamte, citiraju i prepri?avaju.

 

Živeli !!! nike air max thea damen nike air max thea damen nike air max thea damen