Dnevnik pisca

Gotovo svakodnevno smo svedoci zavisnosti koju smo razvili zahvaljujući društvenim mrežama, razvoju tehnologije i dostupnosti informacija.
Nekada, da biste saznali šta se dešavalo prethodog dana, bilo je potrebno kupiti novine. Da biste saznali šta ćete gledati narednih 7 dana na tv-u, bilo je potrebno kupiti TV Reviju.
Danas, danas je sve drugačije. Sve se promenilo i ubrzalo do te mere da program, bezmalo, možete da gledate i unapred, a vesti vam iskaču onog trenutka kada ste otvorili oči i pristavili prvu jutarnju kafu.

Ukoliko ste i vi od onih ljudi koji će radije nositi sat na desnoj ruci, onda imam sjajno iznenađenje za vas. Ovaj sat je definitivno nešto što će vam prijati. Čak i ako sat nosite na levoj ruci, nema sumnje da ćete uživati.
Pre nego što pređem na ovaj luksuzni model sata, reč – dve o tome na kojoj je ruci pravilno nositi sat.

Poznat vam je osećaj kada znate da možete da ostvarite svoje ciljeve, ali vas nešto sprečava u tome ili neko?
Neko, verovatno je češće neko, a ako je već neko, onda je moguće da ste to baš vi.
Uspeh je uvek u nama samima. Tajna uspeha leži u saznanjima koja ćemo skupljati na putu kojim se krećemo kroz život i koristiti ih u svrhu ličnog napretka.

„Žena koja ne nosi parfem nema budućnost“ – Koko Šanel
Nema dileme da bi prethodna rečenica, iako može biti višestruko shvaćena, mogla biti i te kako istinita. U kom času ju je izgovorila čuvena modne kretorka Koko Šanel? To je verovatno značajno, taman onoliko koliko i njeno značenje.
Parfem je prvo što će osoba reći o sebi, pre negoli progovori. Onako kako miriše naš sagovornik, tako znamo koliko i kako se odnosi prema sebi, životu i drugima.

Drage dame,
oduvek sam se istinski divio vama i tom šarmu koji nosite u sebi.

Gledao sam kako nebrojeno puta, damski, s lakoćom rešavajte probleme koje život postavlja pred vas. Mi, muškarci se u tim problemima verovatno ne bismo tako lako snašli, valjda zato što je Bog tako odredio.

Briga nam i nije neki naročit saveznik u životu.
Iako se čini da nam ponekad može biti od koristi, ona nas urušava do te mere da nam zagorčava život i sve one dane koje nam je Bog poklonio da im se radujemo i u njima budemo srećni.
Zato, ja se trudim, potrudite se i vi da se pozdravite sa svojim brigama što pre.

Kada sam počeo da pišem knjige, moj cilj nije bio da postanem slavan i poznat, niti je to danas. Moj cilj je bio i ostao da motivišem ljude da u sebi čuvaju ljubav, odnosno Boga. Moj cilj je da kroz pisanje prenesem na čitaoca neku finu emociju. Da oseti ljubav, da oseti i kako je bez ljubavi, da oseti ono najlepše što ljubav daje i što, ako je se odreknemo, uzima.

Ljubavni odnos, moglo bi se reći da je to neretko odnos bez ikakvih pravila, preplavljen emocijama.
Kada se prepustimo emocijama, one nas toliko zaslepe da od njih ne vidimo pravu sliku. Emocije imaju sposobnost da zamaskiraju suštinu osobe sa kojom smo ušli u ljubavni odnos i tada se, po mom shvatanju, javlja idealizacija ličnosti.
Skloni smo da idealizujemo osobu koju volimo, da prekršimo sva pravila odnosa između dvoje ljudi, da se žrtvujemo preko mere i čak one granice pristojnog, ponekad.