IGRA JE ZAVRŠENA
Miloš Dimitrijević - Joker
Roman „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” predstavlja autentičan autorov prikaz svedobrog u dobrom i svezlog u zlu, kroz stilističku ambicioznost i izrazitu motivsku šarolikost, te heterogenost izražajnih sredstava kojima se autor služi, uz veliko leksičko bogatstvo i mnoštvo lepih rečenica, autorov prozni izraz predstavlja izrazit antipod plitkoći i banalnosti neorealistične prozne matrice koja je u kontekstu srpske recentne proze još uvek preovlađujuća, a kojoj Miloš Dimitrijević Joker suprotstavlja tematsko-motivsku i leksičku inventivnost.
Ovaj roman predstavlja svojevrstan lavirint kroz koji će čitaoci morati da pažljivo prođu, kako bi se putovanje završilo, a da istovremeno budu spremni da se iznova vraćaju na početak, jer je lavirint kroz koji nas autor vodi, zatvoren u vremenu vremena prošlog, vremenu vremena sadašnjeg, uopšte u vremenu vremena kroz viševekovno nadmudrivanje dobra i zla.
Fascinantno je sa kakvom lakoćom je autor spojio moderan svet sa svetom koji pripada prošlosti. Spoj prožet mistikom, koja je istovremeno i upućujuća i opominjuća kroz smisao koji ukazuje na način izbora što boljeg puta za nas same u kojem ćemo izvući ono najbolje iz sebe primenom određenih Sajmonovih pravila, pred kojima čitalac ne može, a da se ne zapita, kojim je to putem i sam krenuo kroz sopstveni život, a gde nas autor tera da se valjano zamislimo pred suštinom našeg bića.
Roman „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” predstavlja autentičan autorov prikaz svedobrog u dobrom i svezlog u zlu, kroz stilističku ambicioznost i izrazitu motivsku šarolikost, te heterogenost izražajnih sredstava kojima se autor služi, uz veliko leksičko bogatstvo i mnoštvo lepih rečenica, autorov prozni izraz predstavlja izrazit antipod plitkoći i banalnosti neorealistične prozne matrice koja je u kontekstu srpske recentne proze još uvek preovlađujuća, a kojoj Miloš Dimitrijević Joker suprotstavlja tematsko-motivsku i leksičku inventivnost.
Ovaj roman predstavlja svojevrstan lavirint kroz koji će čitaoci morati da pažljivo prođu, kako bi se putovanje završilo, a da istovremeno budu spremni da se iznova vraćaju na početak, jer je lavirint kroz koji nas autor vodi, zatvoren u vremenu vremena prošlog, vremenu vremena sadašnjeg, uopšte u vremenu vremena kroz viševekovno nadmudrivanje dobra i zla.
Fascinantno je sa kakvom lakoćom je autor spojio moderan svet sa svetom koji pripada prošlosti. Spoj prožet mistikom, koja je istovremeno i upućujuća i opominjuća kroz smisao koji ukazuje na način izbora što boljeg puta za nas same u kojem ćemo izvući ono najbolje iz sebe primenom određenih Sajmonovih pravila, pred kojima čitalac ne može, a da se ne zapita, kojim je to putem i sam krenuo kroz sopstveni život, a gde nas autor tera da se valjano zamislimo pred suštinom našeg bića.
Poseban kvalitet rukopisa je u korišćenju naziva staroslovenskih Bogova, što je retkost u savremenoj srpskoj književnosti, kao i činjenica da je radnja romana podjednako dobro oslikana kako u vremenu prošlom, tako i u ostalim vremenima u kojima čovek postoji kao misleće biće sa sličnim ili istim težnjama i pitanjima na koja čovečanstvo od pamtiveka traži odgovor gde kroz ceo roman vlada ono naivno, nevino dobro, naspuprot zlu, a koje se uz pomoć anđela čuvara bori da se u svim vremenima odupre đavolskom.
Roman „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” je svojevrsni poklon današnjem čoveku koji živi ubrzanim životnim tempom, gde ovaj savremeni srpski pisac, uspeva da na lako čitljiv i dopadljiv način dočara nešto tako očigledno i stvarno i pretvori ga u mistično, smešteno u okvire fantastike koja pleni snagom jakih osećanja, a koja se sa posebnom milinom upijaju i ulaze u dušu, tako da čitaoca ne mogu ostaviti ravnodušnim. Naprotiv, lični doživljaj pročitanog dela kroz osećanja koje autor deli sa nama, čine ovo delo još snažnijim, a rečenice i misli, ostaju urezane u pamćenju čitaoca i otvaraju kutiju nekih novih saznanja, dok istovremeno nameću nova životna pitanja i daju moguće odgovore na mnogobrojne životne dileme, a koje autor ovim romanom želi da otkloni kroz jedan vid ličnog, neposrednog, prijateljskog obraćanja samom čitaocu.
Ilinka Marković,
pesnik