Tinejdžerska ili ona za odrasle, ljubav je magija. Verujte u to.
Danas će mnogi tvrditi da je ljubav utopija, ali ljubav, iako ne deluje tako, nikada nije bila bliža konačnoj pobedi nad zlom.
Na primer, vas verovatno najviše zanima tinejdžerska ljubav. Ona je najlepša.
Ona je iskrena, ona je nevina i bez ikakvih kalkulacija. Ne verujete da u ljubavi postoje kalkulacije? Hm, okej. Sačekajte da još malo odrastete. Zato, sada, dok još niste postali odrasli, trudite se da koristite ljubav na najlepši mogući način.
Ja ne znam o ljubavi gotovo ništa, a znam sve!
Kako to, pitate se.
Eto, baš tako kako sam napisao. Ne verujem da postoji bilo koji čovek na ovom našem svetu koji može da tvrdi suprotno.
Ljubav je toliko magična i čarobna da, taman kada pomislite da ste je razotkrili i potpuno upoznali, ona vas nanovo prijatno iznenadi i obraduje.
Ona jedina ima tu sposobnost da vam miluje dušu. Ona jedina može da vas podigne kada pomislite da ste pali i ona jedina može da leči, a da lek ne uzimate.
Ljubav je do te mere zagonetna da nikada ne znate da li u njoj stanuje Bog. Da. Ja verujem da u ljubavi stanuje Bog. Verujem da je Bog ljubav. Jer ako je išta na ovom svetu samo dobro, onda je to ljubav.
Jedino ona ne može nikada biti loša. Jedino ona nema svoju drugu stranu.
Znam, znam, neki će reći da je druga strana ljubavi mržnja, ali ja ne delim taj stav.
Verujem da je druga strana ljubavi, opet ljubav.
Volim da osećam ljubav, valjda svaki čovek to voli. Mladi je osećaju najlepše.
Kada se zaljubite u nekog momka ili kada se neki momak zaljubi u devojku, ima li ičeg lepšeg i iskrenijeg? To osećanje zaljubljenosti ne može se meriti ni sa čim na ovom svetu.
Sećam se, onda, kada sam se prvi put zaljubio. Joj, sreće moje beskrajne. Pa, leptirići, pa jedvačekanje da je vidim opet, pa pozivi na telefon, a onda joj se javi otac.
Nije to bilo kao sada, ti njoj poruku, ona tebi poruku. Ti njoj lajk, ona tebi srce na društvenim mrežama.
Ma, ne. Bilo je to malo drugačije.
Telefon sa brojčanikom, pa okrećem broj po broj. Vrti onaj krug, a ja ne mogu da sačekam da izvrti. Taman kad sam okrenuo poslednji broj, zauzeto. Oh, majko mila, šta ću, uzmem pa vrtim opet. Ponovo, zauzeto.
Ili razgovara sa nekim ili je dvojnik.
Šta je dvojnik? Pitajte starije, ha ha. Siguran sam da se sećaju.
Vrtim po petnaesti put zaredom, zvoni. Ja, presrećan. Sav nakežen, čekam da čujem njen glas, kad umesto njenog umiljatog glasa, krupan, onaj, muški progovara: „Halo!“
Odmah spuštam slušalicu ili velim: „Izvinite, greška.“
Zašto? Pa, zato što nije smela da kaže roditeljima da ima simpatiju, a kamo li dečka. I tako, onda čekam sat vremena, pa zovem opet, sve dok se ona ne javi i kaže mami i tati: „Za mene je! Drugarica me zove, idem u svoju sobu.“
Onda odnese telefon u svoju sobu, sa sve onim kablom od devet metara i tako ćućorimo sve dok nekom drugom ne zatreba telefon.
Sreća, pa razgovori nisu bili tako skupi kao danas, mada znalo je da pristigne nekoliko visokih računa, a ja bih se onda pravio da ne znam o čemu je reč.
Eto, tako je to nekako bilo, ukratko.
Ljubav. Sve je ljubav.
Izaberite ovde da pročitate prethodne epizode: epizoda 1 epizoda 2 epizoda 3
Zapratite moju instagram stranicu i čitajte još zanimljivog sadržaja na blogu
Sadržaj ovog teksta sadrži linkove i predstavlja lični izraz autora i kao takav nema nameru, niti za cilj, da bilo koga uvredi, omalovaži ili diskriminiše po bilo kom osnovu, niti da bilo koga natera da po njemu postupa. Ukoliko smatrate da je autor na bilo koji način povredio vaša autorska prava, molimo vas da nas o tome obavestite putem kontakt forme koja se nalazi u okviru ovog sajta i mi ćemo ukloniti sadržaj za koji smatrate da krši vaša autorska prava.
Cover photo Design by Canva