Svaki čovek, gotovo svaki, ima negde u sebi duboko sakrivenu želju da postane glumac, pisac, pevač, slikar…
Napomena za one koji žele odmah na poentu: Ukoliko želite odmah do pet magičnih saveta za pisanje knjige, skrolujte do kraja. Ipak, preporučujem da pročitate ceo sadržaj. Nekada se tajna krije baš u rečenici koja vam na prvi pogled deluje nevažno.
Naša bića su različita, drugačije su nam suštine i ličnosti, ali želje posve mogu biti taman i iste ako se čovek sa čovekom usporedi.
Sećam se, bila je godina pre bombardovanja, znači bila je 1998. i u ranu jesen, počeo sam da pišem svoj prvi roman. Imao sam tek 20 godina i već toliko inspiracije da sam prvih stotinak stranica iskucao za svega nekoliko meseci. Nakon toga je došao nesrećni rat I kao mlad i neiskusan pisac, dozvolio sam da odvede drugi deo knjige u neželjenom pravcu. Ali, pisanje je proces kroz koji se uči, a ja sam tek bio na početku.
Tada je bilo moguće pisati rukopis rukom ili ga iskucavati na pisaćoj mašini, pa kad pogrešiš, nema backspace dugmeta, nego, bolje da se i ne prisećam.
Vraćam se temi: Kako napisati knjigu?
Nije lako, moram da priznam da je posao poprilično težak. Da, namerno navodim da je to posao jer i jeste, a moje kolege pisci će se i složiti sa tim, siguran sam.
Kažem kolege zato što sam odnedavno uistinu postao pravi pisac. Sve do decembra 2023. godine, nisam bio siguran da sam pisac, više sam verovao da sam samo autor tekstova, ali onda, zamislite, trinaestog decembra dobijam imejl kojim je otklonjena i poslednja sumnja.
Leksikon
Bilo je kasno popodne i na telefonu se začuo zvuk kojim se oglašava kada mi pristigne imejl. Pogledam i imam šta da vidim. Ljubazna gospođa sa Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu me obaveštava da je u toku prikupljanje građe za Leksikon pisaca jugoistočne Srbije, a preko Ogranka SANU koji radi na Univerzitetu u Nišu i da se moje ime nalazi na listi pisaca koji će ući u Leksikon.
Znam da je prethodna rečenica bila dugačka i svaki urednik će vam reći da baš tako ne treba pisati kada pišete svoju knjigu. Ipak, to je bio moj izabrani način da vam saopštim da sam odnedavno i zvanično postao pisac, a kada se budem uverio da mi se ime zaista i nalazi u Leksikonu, onda ću to posebno, sa ogromnim zadovoljstvom, objaviti na ovom blogu.
Uvod je bio nešto opširniji, znam da vas zanima kako se piše knjiga, ali upravo tako nekako. Mora da postoji najpre nekakav uvod. Što zanimljiviji to bolje. I da počinje upečatljivom rečenicom.
Ima pisaca koji zagovaraju tezu da je prva rečenica ogledalo knjige. Kao kod Tolstoja, sećete se prve rečenice kojom počinje Ana Karenjina. Proguglajte ako ste je zaboravili.
Razrada. Drugi važan deo knjige. Baš kako su nas jednom učili u školi da pišemo sastave iz srpskog.
Moje interesovanje za pisanje počinje nekako sa tim sastavima. Ukapirao sam da mogu da budem slobodan drugog časa od dvočasa predviđenog za pisanje pismenog zadatka ukoliko napišem sastav na slobodnu temu na prvom času.
Imao sam uvek snažnu prvu rečenicu, interesantnu razradu i zaključak kojim poentiram za peticu.
U jezičkoj Gimnaziji to se cenilo višestruko među profesorima srpskog jezika i književnosti.
Od početka pisanja prve knjige do objavljivanja, proteklo je pet godina.
Imate li vremena da čekate ili biste da napišete i da to bude objavljeno odmah? Danas je i to moguće.
Dan kada su me obavestili pismom da je moj rukopis prihvaćen i da će biti štampan, desio se u leto 2003. godine.
Od toga dana do danas, pisanje je definitivno postalo moja ljubav. Pisanje je i moj hobi, moj čarobni ventil za oslobađanje od stresa, moj beg od stvarnosti kada me život razočara, moja igra rečima i mentalna vežba koja me navodi da neprestano razmišljam i nanovo stvaram.
Za proteklih dvadesetak godina, napisao sam 5 romana i jednu knjigu kratkih priča i to je objavljeno.
Realno, mogao sam i više, ali nisam mogao da se posvetim, katkad, dovoljno svom hobiju.
Ovo je bila kratka razrada. Stručnjaci za pisanje bloga su me jednom upozorili da ne smem da se rasplinem dok pišem blog i da moram da držim pažnju čitalaca, te se vodim tim savetom. Prihvatam i ja savete. Učenje je process koji neprekidno traje.
Definitivno, pisanje knjige i pisanje za blog nije isto i zato vas sada uvodim u zaključak i dajem vam
pet magičnih saveta za pisanje knjige:
- Zabacite udicu
Već sam pisao o važnosti početka vašeg rukopisa. Slično je sa pecanjem, da biste počeli morate najpre da zabacite udicu. Udica je ona čuvena početna rečenica. Nekom uspe, nekom ne uspe, ali pokušajte da bude što privlačnija. Da kada je čitalac obuhvati pogledom, poželi da nastavi da čita dalje. Nastavite sa zanimljivim početkom i posle toga se pomolite Bogu da se desi čudo kako vam ne bi opao ritam pripovedanja.
- Akcenat neka bude na priči koju pričate
Neretko oni koji pišu žele da privuku čitaoca svojom porukom. To ponekad ume da bude neukusno do te mere da je nečitljivo. Jeste važno da uputite poruku svom čitaocu, ali potrudite se da uradite nenametljivo, da poruka bude između redova priče koju pričate. Sigurno je da će se čitaoci setiti pročitane knjige na osnovu priče koju ste ispričali, ne na osnovu poruke.
- Lična priča – ispovest (ovo ne preporučujem nikako)
Svako od nas ima ličnu priču. Svakome je život težak na određeni način. Neki su naučili da ćute i žive sa svojim problemima, sa svojom mukom, neki bi da o tome pričaju drugima non-stop kao da su oni jedini koji imaju problem.
Ukoliko baš poželite da ispričate ličnu priču, ne činite to iz prvog lica. Pričajte je iz trećeg. Nadenite sebi neko zanimljivo ime i pišite do mile volje.
- Kreirajte likove koji su stvarno živi
Kako to? Baš ovako kako sam napisao. Vaši likovi u knjizi moraju biti što stvarniji. Jedan ume lepo da se izražava, drugi može da zamuckuje dok govori, treći neka ima buljave oči… To su detalji po kojima ću ja kao čitalac upamtiti vaše likove ili bar nekog od njih.
Uz to je poželjno da pripovedanje bude što maštovitije, da uspete da oživite svoju priču živopisnim opisima mesta, događaja, mirisa, zvukova. Neka se oseti da je knjiga živa, da želim da je čitam od početka do kraja.
- Zaključite rukopis porukom – okačite je na oglasnu tablu
Pa, da. To ne uspeva često, ali pokušajte.
Kada stignete do kraja, zapitaćete se kako da završite knjigu. Na to pitanje vam niko ne može dati odgovor, ali nešto što se u praksi pokazalo dobrim jeste snažna poruka za kraj koja će ostaviti snažan utisak na čitaoca.
„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“
Lav Nikolajevič Tolstoj, rečenica kojom počinje roman Ana Karenjina
Sve u svemu, pisanje je posebna veština na kojoj treba raditi. Dve osnovne vežbe koje neprekidno traju moraju biti čitanje knjiga i pisanje. Trudite se da, bar u početku, čitate one knjige čiji stil vam leži i za koji verujete da biste mogli i sami da upotrebite u svom pisanju.
Verovatno da bih mogao da napišem i celu jednu knjižicu o svim čarima pisanja, ali za sada ovoliko.
Ukoliko odlučite da upišete kakav kurs pisanja, najpre budite uvereni da ste osposobljeni za dugo pisanje, potom znajte da ćete morati mnogo i da čitate, a zatim upitajte sebe imate li uopšte dara za pisanje i pokušajte da budete iskreni prilikom davanja odgovora.
Ima i onih koji su uspeli, a da nisu bili bogzna kako daroviti. Njih je krasila upornost i potom ih je sudbina nagradila srećnim okolnostima.
Uspenski kaže da čovek u svom biću ima ličnost i suštinu. Sa suštinom se rađamo, a ličnost stičemo. Ličnost može da utiče na čovekovu suštinu.
Čitanje je jedna od najlepših navika. Naviknite da čitate i sve pročitano će uticati na razvoj vaše ličnosti kojoj će se radovati urođena suština.
Ukoliko želite da napišete knjigu, imate moju punu podršku, tu sam i za poneki savet. Pišite mi ovde
Posetite me i zapratite na instagramu klikom ovde ali i pratite/čitajte moj blog
Sadržaj ovog teksta predstavlja lični izraz autora i kao takav nema nameru, niti za cilj, da bilo koga uvredi, omalovaži ili diskriminiše po bilo kom osnovu, niti da bilo koga natera da po njemu postupa. Ukoliko smatrate da je autor na bilo koji način povredio vaša autorska prava, molimo vas da nas o tome obavestite putem kontakt forme koja se nalazi u okviru ovog sajta i mi ćemo ukloniti sadržaj za koji smatrate da krši vaša autorska prava.
Cover: Photo by Thom Milkovic on Unsplash