„Samonikla želja u smiraj dana, posegla je put sopstvenog ostvarenja. Ona, želja, usamljena na strmom putu počinje da odoleva izazovima i kolebanju. Samo jedan put će je odvesti do cilja, baš ovaj, koji je postavila pred sebe. Bojažljivo, poput deteta koje se prvi put spušta niz tobogan života, želja se uspinje do vrha sa namerom da se pod svojom silinom spusti i ostavi trag. U svojoj želji, želja je usamljena i potreban joj je neko. Bilo ko. Potrebna joj je osoba koju će naseliti svojim postojanjem i poput kakvog prenosnika je odvesti dalje, do zacrtanog cilja. Osoba u koju se želja uselila upravo sva još uvek sanjiva trlja oči i gleda u novi prolećni dan koji se već uveliko sprema da je odvede u sada. Želja se uselila i osoba počinje da se ponaša vidno drugačije nego pre buđenja. Telo je nekako tromo, krupno i teško od briga, a želja, malena, snažna poče da se uz telo penje, kao uz kakav tobogan. Možda, onaj tobogan života. Prava grehota ako se ne uspne uz taj čarobni tobogan života.
Pogled u oblačno nebo i osoba ustuknu pred željom. Čini se da nije dovoljno jaka da u toj osobi probudi sebe samu. Još nekoliko pogleda, tromost i sva težina ostaše zakucani u oblake i želja se pope do cilja. Mozak poče da se priseća nekog sećanja iz prošlosti i taman kada je sećanje naviralo polako, poput voza koji ulazi u stanicu i pristaje, želja se ispreči, polegnu na šine i sećanje stade pred njom. Žrtvovala se, svesna da može biti pregažena, ipak ostade jaka, onako malena i moguću žrtvu u trijumf pretvori.
Osoba zbunjeno stajaše još uvek čekajući da pristigne sećanje, kad oseti neku želju koja se u njoj stvori i krenu da joj presabire misli.
Želja samonikla dođe i pope se do osobe koja će je povesti put sopstvenog ostvarenja. Osećala je potrebu da to učini, jer je nekada davno ta osoba koja je bila dobar i veliki čovek, umesto nje, želje, izabra put drugih želja koje su čekale na ostvarenje u mislima drugih ljudi koje je voleo i jedino što je celoga života činio bilo je stvaranje novih puteva za ostvarenje tuđih želja. Ova mala, samonikla, sopstvena bila je dugo zaboravljena, bezrazložno skrajnuta i ostavljena da samuje.
Jednom, nekada u životu dođe taj trenutak kada želja više ne može da čeka da bude ostvarena i tada, ona biva spremna na sve, ti zaboravni čoveče koji ne misliš na sebe, upamti da i ti želje svoje imaš.“ – #MilošJoker

Photo by Almos Bechtold on Unsplash

Podeli: