Usponi. Padovi. Uspesi. Neuspesi. Sreća. Tuga. Radost.

Teškoće sa kojima se suočavamo. Život kakav nismo poznavali. Radovanje malim stvarima. Volja za pređašnjim stanjem. Želja da se pretraje.

Bližimo se kraju još jedne godine.

Bližimo se sledećem nivou naših života.

Ako pretpostavimo da je svaka godina koju smo do sada odživeli ili preživeli, jedan novi, nepoznati, nivo koji moramo da pređemo, dolazimo do zaključka da je sadašnji trenutak uvek prisutan u onoj meri u kojoj možemo da ga podnesemo.

Zamislite trenutak koji ne biste mogli da podnesete.

Ima takvih u životu. Je li onda kraj? Moguće da je tako.

Teškoće nam mogu poboljšati život

Da. To zaista može biti tako. Možda ne u smislu da ćemo biti srećniji, ali svakako u smislu da ćemo iz svega izaći jači.

Što je veća muka, veća je snaga potrebna da je savladamo.

Svaki nivo nosi neku muku sa sobom i izgrađuje našu snagu kojom ćemo se odenuti. Naš oklop vremenom postaje sve jači, neretko i slabiji. To zavisi isključivo od nas samih.

Ukoliko objasnimo sebi da smo spremni da se nosimo sa nevoljama, mi ćemo ih prevazići

Pobeđuje se onda kada ostanemo i bez poslednjeg atoma snage.

Zašto je to tako? Ne znam. Sigurno da postoji neko razumno objašnjenje koje ne mogu dati, ali sam siguran da Bog tako želi da bude.

Kukavice ne prelaze na nove nivoe

To je gotovo izvesno. Kukavicama je teško da donesu odluku o svom životu. Teško im je da prihvate činjenicu da je u životu i lako i teško. Da razumeju da najpre mora da bude teško da bi postalo lako.

Iskustvo, ono je to koje je tu da nas nečemu nauči.

Čemu?

Najčešće da prelazimo bez previše muke na nove nivoe života.

Može sve ovo zvučati čudno, ali ako malo bolje razmislite uvidećete i sami da je zaista tako.

Životi su sazdani od svega onoga što čovek treba da nauči

Nikada nije lako, uvek je teško.

Da li je ova rečenica ispravna?

Nikada nije teško, uvek je lako.

Da li je ova?

Nije niti jedna od ove dve. Najtačnije je da je uvek i lako i teško istovremeno.

Uvek je potrebno da bude teško da bi nekada postalo lako

Ukoliko ne uspemo da razumemo život na pravi način, živećemo u zabludi i mislićemo da je to život.

Zapravo, život je jedna magija o kojoj retko razmišljamo, a trebalo bi da mu posvetimo toliko mnogo pažnje.

Da li mi živimo život ili život živi nas?

To je pravo pitanje.

Lako je izgubiti veru, nadu, optmizam, hrabrost, dostojanstvo. To je lako.

Lako je opravdati sebe. To je ono što svako od nas najbolje zna da učini.

Dok prolazimo kroz bol, možemo sebe utešiti tako što ćemo opravdati svoju slabost u tim momentima. Možete se čak i zadovoljiti stanjem bola i ostati u njemu zauvek zarobljeni.

Zbog čega biste to činili?

Lakše je. Jeste. Da li je i bolje? Nije.

Svakom od nas se desi da ponekad padne. I to je dobro.

Dobro je jer tada možemo da sagledamo sebe iz jednog ugla koji nam omogućava da spoznamo greške koje su nas dovele do pada.

Ukoliko se dobrano zagledamo u sopstvene greške i samokritično se osvrnemo na njih, uvidećemo da je pad bio izvestan.

Ukoliko ih pak ne analiziramo, nastavićemo da tonemo još i dublje. Pad će biti višestruk.

Tako je to. I to nije teško razumeti, potrebno je samo da čovek ima svest o tome da mora sebe katkad dobro da sagleda.

Međutim, postoji ta jedna dobra strana života na koju retko mislimo. Postoji taj sledeći nivo i mi u njemu.

Uvek možete postati bolja verzija sebe.

Možete uvek više voleti, možete uvek biti bolji čovek, možete postići sve ono što ste nekada mislili da je nemoguće. Potrebno je samo da to zaista i želite.

Sva snaga vaša u vama je sakrivena

Ukoliko možete da prepoznate greške koje ste učinili u ovoj i prošlim godinama, nema sumnje da će vam sledeća godina, taj sledeći nivo života, doneti preko potrebnu energiju da pretrajete u teškim vremenima.

Sve je do vas. Budite hrabri i doputite sebi da pomognete sebi.

Živeli!

Piše: Miloš Dimitrijević – Joker

Photo by Ryan Tauss on Unsplash

Podeli: