Istina je da od nekih stvari treba odustati dok je vreme.

Istina je i da se od nekih stvari ne može i ne sme nikada odustati.

Izbor je na nama. Izbor je samo tvoj i samo moj.

Naravno da se ne treba mešati u tuđi izbor i naravno da je ispravno da svako o svom životu najbolje može i treba da odlučije jer mu je dat od Boga.

Duh je sjedinjen sa telom i čovek postade duša živa. Tako je to uređeno.

Poneko ne razlikuje duh i dušu. Jasno je iz prethodne rečenice šta je šta.

Duh životni poslat je u telo. Šta sa ljubavlju, da li je i ona poslata?

Da li je Bog ljubav? Da li je ljubav u nama zapravo Bog u nama? Da li oni koji žive bez ljubavi, žive kao odmetnuti od Boga?

Pitanja na koja ni mnogo umniji i pozvaniji od mene nemaju možda pravi odgovor. Čak i ako ga imaju, možda ga vešto skrivaju jer Bog tako zapoveda. Zapoveda da sami otkrijemo ljubav i svu lepotu i snagu koju sobom nosi.

Previše je pametnih, mudrih, talentovanih odustaljalo od svojih ciljeva.

Vraćam se na početak i konstatujem da je ljubav ono od čega niko od nas ne sme odustati.

U redu je odustati ukoliko je ljubav neuzvraćena i to nije ljubav o kojoj ću ovde sada pisati, već želim da ljubav okarakterišem kao jednu kategoriju koja ima svoje podkategorije, a koje sve zajedno čine ljubav. Ljubav u čoveku jednako je mir u čoveku, jednako je Bog u čoveku.

Vaša dobrota vam ne može biti oduzeta ukoliko je se ne odreknete.

Vaša ljubav je vaša dobrota.

Kada sam počeo da pišem knjige, moj cilj nije bio da postanem slavan i poznat, niti je to danas. Moj cilj je bio i ostao da motivišem ljude da u sebi čuvaju ljubav, odnosno Boga. Moj cilj je da kroz pisanje prenesem na čitaoca neku finu emociju. Da oseti ljubav, da oseti i kako je bez ljubavi, da oseti ono najlepše što ljubav daje i što, ako je se odreknemo, uzima.

Nailazio sam na podsmeh, nailazim i danas i mene to uopšte ne dotiče.

Bude mi žao onih koji mi se podsmevaju i nazivaju tamo nekim piscem, dok sam istovremeno ponosan zbog onih koji su razumeli moju ideju i prepoznali cilj.

Svi smo mi manje ili više ponekad i grešili u svojim životima donoseći jedne ili druge odluke. Ne nazivam ih ispravnim ili neispravnim, o tome odlučuje samo i jedino Bog. Sa druge strane, to ne može biti alibi za lošu nameru ili loše izgovorenu reč.

Danas nije tako redak slučaj da čujemo kako neko izgovara da samo Bog može da mu sudi. Tačno, ali… Uvek postoji to čuveno ali, i ono u ovom slučaju znači da Bog može i on to možda čini svakoga dana.

Preispitajte sebe. Siguran sam da ćete naći mnogo onih odluka koje ste doneli za koje mislite da i nisu baš bile ispravne.

Vratimo se još par redova na pisanje. Ljubav, praštanje, znanje, saznanje, spoznaja, samospoznaja. Još mnogo toga što nisam napomenuo određuje svaku individuu.

Praštanje je i te kako za ljude. Nije samo za Boga. Oprostite. I onima koji su vas uvredili i povredili. Siguran sam da su u tim momentima bili u zabludi.

I danas, ima onih koji su ostali u vašim životima i onih koji su iz vaših života otišli.

I jedni i drugi imaju svoje razloge, baš kao i Bog.

Na kraju, a pisaću još o tome na ovom blogu, ne zaboravite da svakoga dana razumete koliko je život lep. Ne zaboravite da svakoga dana razumete zašto se dešava nekada nešto što nije po našoj volji.

Važno je da nikada ne odustanete od ljubavi, jer ukoliko širite ljubav oko sebe biće je sve više. Biće više voljenih. Oni će voleti vas, ali i neke druge. Ovi neke treće, oni pak neke četvrte… To je jedini put. Mržnja je tako bezveze.

Tako sam to sebi objasnio i zato pišem. Pišem da bih širio pozitivnu energiju, ljubav. Do koliko god ljudi da dopre, dobro je. Što više, to bolje.

Sve je ljubav, svi smo ljubav.

Čak i oni koji će se sada nasmejati na ovo, i oni će uskoro ovo shvatiti.

Ne, ljubav nije nikakva utopija. Ona to ne može biti. Može je samo biti manje ili više. Delite je međusobno.

Onoga časa kada prestane da postoji u vama, vi prestajete da budete vi i pretvarate se u namrgođenu osobu koja postoji bez cilja, a cilj je tako jednostavno prepoznati. Cilj je ljubav.

Nastojaću da budem uporan i dalje, jer ne želim da odustanem od ideje da je ljubav sveta.

Na ovom blogu pisaću dalje o ljubavi još više. Ljubav je jedini put da Bog opstane u nama.

Sve je ljubav, svi smo ljubav!

Piše: Miloš Dimitrijević – Joker

Photo by Jari Hytönen on Unsplash

Podeli: