„Leptiri su drugi po veličini insekti kojima pripadaju i noćni leptiri. Širom raširenih krila oni lete kroz dubinu noći i njima prave zvuk poznat ljudskom uhu. Sve ovo nije skoro nimalo važno za jedan ljudski život.
Život je važan za razumevanje noćnog leptira koji kidiše prema svetlu i ne sluteći da ga tamo očekuje večita tama.
Ironija je stanje čovekovog uma koje služi da se odbrani od gluposti. Glupost je jednostavno glupost i ne vredi je puno objašnjavati, jer onaj koji ne poznaje glupost ne može ni shvatiti težinu njenog postojanja. Suština je u suštini suštinska potreba za ogoljenom istinom. Istina. Ona je priča sama za sebe. Jedna i jedinstvena, a uvek nekako izvrunuta ljudskim rečima. Bilo da je izgovorite u Njujorku ili u kom god mestu na kugli zemaljskoj. Kugla zemaljska je ona istina u kojoj je sadržana sva istina suštine. Sviće novi dan i zove nas da ga osvojimo, no bolje je predati mu se, rekli bi mnogi. Koliko daleko moraš otići da bi uspeo da pobegneš od sopstvene istine ili onom gorem, od sopstvene gluposti?
Noćni leptir juri ka svetlosti koja se probija kroz tamnu noć. Hoće li uspeti da ogoli njenu istinu koja preti da ga odnese u večiti mrak?
Sviće novi dan i noćni leptir više nije tu. Glupost, i ne vredi je objašnjavati ili ipak ne?
Previše pitanja za čoveka koji se bori da zaroni u jezgro suštine i dotakne sopstvenu istinu. Tamo, u tom jezgru, postoje odgovori na sva pitanja koja nikada postavljena nisu. Postoje i takva pitanja. Budućnost će doneti odgovore.
Na kraju, koje su dodirne tačke kraja i početka ove priče? Noćni leptir, život, istina, glupost, suština, jezgro? Ne znam, ali sam siguran da će pouka biti onda kada se priča pretvori u list koji će odneti jak vetar i pretvoriti ga u zaborav.
Sunce se opet rađa i tamo na zalasku mirnu noć jednom noćnom leptiru želi.
Laku noć.“ – #MilošJoker

Photo by JoelValve on Unsplash

Podeli: