„Zasijalo sunce tuđeg neba i uvuklo se kao zavist kakva u tvoj život. Oči su ti od miline krupne i lepe. Sva se radost tvoja čak do ovde vidi. Sigurno je lepo kada greje tamo. Milina te obuzima i zastaje dah. Sve je lepo, mirno i tiho u tvom biću. Sve, osim sreće. Nedostaje ti topao pogled. Nedostaje sve što liči na tvoje biće. Prilagodiću se, ubeđena u to nastavljaš da životom ploviš dalje. Sve nevolje, one velike i one male, u jedan odlazak iz rodne zemlje su stale. Pritajila se samoća i osećaj nepripadanja kroz noć dolazi kao prolećni vetar. Čvrsto povlačiš preko glave frotirno ćebe i mislima se vraćaš među svoje. Noć odmiče polako. Svaki otkucaj sata čuješ i san ti na oči neće. Da je bilo sreće, ljubavi i pažnje sve patnje tvoje ostale bi nevažne. Ustaješ iz kreveta i osluškuješ kako sve zvuči oko tebe kao Betovenova deveta. Bajaginih stihova još nekih se setiš i dođe ti da od sreće sva poletiš. Sa prozora vidiš osvetljeni grad. Tramvaji nekuda prolaze. Umorne duše prevoze do svojih domova. Poslednji pijanac stoji pod uličnom svetiljkom. Pevuši neku pesmu, tebi nepoznatu. Čak ni reči gotovo da ne razaznaješ. Laktovi ti trnu i prsti skoro da ostaše ti ukočeni na prozoru od svile. Eh, kada bi sreće bilo da se otići nije moralo i da se nikada to nije ni zbilo. Čudni neki ljudi. Neki svet isti, a ni nalik ovom našem. Nema komšiluka da te prati pogledom na časovnik, niti onog malog što ti svakoga jutra loptom pod prozorom udara. Sve je tiho. Tiho je sve i u meni. Moj prozor još uvek gleda na ulicu kraj crkve. Proleće miriše na rane trešnje. Kiša oslobađa miris sveže pokošene trave. Teškom mukom osvojena i čuvana vekovna sloboda ostade da kraj mene živi. Živim i ja kraj nje, i radujem joj se. Delim još uvek sa ljudima onu istu sudbinu od koje si ti pobegla da pod suncem tuđeg neba dozoveš u život sreću.
Ja ostajem ovde. Nikada ne želim otići. Onoga dana kada sam rođen, Bog mi je podario život da ga živim kraj onih kojima ne moram da izmolim osmeh i lažnu sreću.
Lepo je kada greje tamo, među svojima uz sve nevolje, nedaće, nova nadanja, pobede i poraze, još lepše i bolje.
Pozivam te da se vratiš, da pogledaš kroz sve svoje boje i objasniš sebi da je samo jedno jedino nebo, ovo ovde zaista, tvoje.“ – #MilošJoker

Photo by Luigi Manga on Unsplash

Podeli: