„Misli putuju svojom silinom, nekom brzinom, od svetlosti većom. Čini se da je tako blizu dan kada ćemo brzinu nazvati srećom. Ipak, nešto me tišti. Sumnja neka, uvukla se pod kožu kao ledeni dan u promrzle prste. Zgričili se onako, modri i pali pored tela. Ritmično njišu kraj mene, prateći užurbano kretanje. Leto. Sunce obasja ruke i sva milina na njima se vidi. Ona ljubav tvoja što postojala je na dlanovima mojim, čak i ona nekako mirno na vrelini stoji. Sve je mirno. I nebo je mirno. I oblaci zastali. Čini se da se ni kugla zemaljska ne okreće više. Znam, reći će neko da je ravna ploča i da zato tako mirno sve na njoj stoji, ali i da je tako moj razum ceo tobom samo odiše. A ti, srećna. Nasmejana, baš kao onoga dana kada rekosmo tvojima da u život ćemo zajedno dalje, i baš kao onoga dana kada nas otac i mati tvoja poslaše da tu novost širimo dalje. Bio sam srećan. Ko dete neko što krpenu loptu na poklon dobi. Bacio sam je visoko i zrak svetlosti pade mi očas u oko. Senka. Neka senka zaklonila mi je pogled. Ne vidim te više. Počeše i one teške, jesenje kiše. Dozivam te kroz ranu jesen, i samo te po dahu pratim i viđam katkad tvoj trag. Miris kože tvoje, ostao mi je zauvek drag. Bila si lepa. Bila si mlada, i od ljubavi sva. Sada Bogu odišeš milinom i duhom celim svojim. Na sigurnom si. Više se ni ja ne bojim.
Brzinom misli vratih se životu i vidim da ostah sam. Teško je ranjen biti, iscrpljen i umoran.
Onoga dana kada si na poziv otišla, bio sam ranama u rovu zatrpan. Branio sam našu sreću, ljubav, istinu. Neostvarenu. Nedoživljenu. Neispunjenu. Samo odsanjanu. I sada često sanjam. Trudim se da i danju usnim kakav mili sanak, a da ne liči na onaj bolan rastanak. Često mi u snove dođeš. Lepa si.
Pisma ti stalno šaljem i poštar ih uvek vraća. Kaže da na toj adresi više ne stanuju ni tvoja braća. Ipak, pisaću i dalje. Papir trpi svaku reč i kad pokoje pogrešim slovo. Dobro smo i čekamo novo leto da nas vrati u sećanje oteto.
Srešćemo se opet, pričaju ljudi da mrak večni ne postoji. Do tada, ostaj mi dobro i neka samo ono u tebi postoji. Ostaj mi dobro.“ – #MilošJoker

Photo by freestocks.org on Unsplash

Podeli: