Uvek postoje “oni dani”, dani kada život neverovatnom brzinom vozi nizbrdo i čini vam se da ne postoji ta kočnica koja bi zaustavila taj i takav jurišavi sunovrat.
čak, mnogo je takvih dana. Ima ih toliko, da je teško da mogu stati u jedan normalan, nadasve razuman ljudski život.
Ti dani su uglavnom od oblaka satkani i bez ikakve šanse da sunce u njih dopre.
Oni su tako tmurni, dosadno umorni i tako dobro podmazani i podgrejani za neraspoloženje.
Toliko su dobro oslikani bojama prirode, da ih je nemoguće ne začiniti ljudskom gluposti.
Ljudska glupost koja predstavlja najveće nesavršenstvo univerzuma, tada u tim danima, ima priliku da pokaže sav svoj raskošni, milenijumima pažljivo negovani i nagomilavani dar.

Ljudska glupost i trenutak su najveći i najbolji saveznici zla.
Oni savršeno dobro funkcionišu ujedinjeni, nekada u sadejstvu sa lukavstvom, da uistinu i ne znate kako se ponekad odbraniti od njih. Ustvari je vrlo je jednostavno.

Potrebno je samo da odete. Napustite trenutak u kojem postoje i druge ili druga osoba i te ili takve osobe, one će ostati zauvek vezane za svoju glupost i taj trenutak.

Provokacija niskomudrujućih individua prizemnog izraza je dijametralno suprotna razumevanju običnih ljudi koji u sebi ne nose zlu i pokvarenu misao.
Situacija u kojoj primitivizam pokušava da pobedi kulturu je jednaka situaciji u kojoj pokušavate da objasnite sebi, kako je moguće da je računar pametniji od vas, iako ste prethodno vi instalirali sve programe u njegov sistem.
Poređenje, kao poređenje i nije baš najsrećnije, ali kada dođu “oni dani”, onda ovo poređenje dođe kao najveća mudrost u odnosu na gluposti kojih ćete se naslušati dok pokušavate da shvatite koja je to mera dobrog ukusa preskočena ili nenamerno izostavljena u vaspitavanju osobe koja stoji nasuprot vama i pokušava da vas svom silinom svoga glasa uveri u to da ste glupi.
Oh, kakvo mudrovanje?, konstatujete tiho, onako više za sebe i logično nastavljate da se pitate: Kada će ova dreka napokon prestati?

E, tada se desi trenutak.

Trenutak u kojem se okrenete i odete zauvek od dotične ljudske gluposti i tog istog trenutka, jer ste shvatili da ste dovoljno dugo trpeli “one dane”.
I taman kada ste rešili da popakujete svoje dreškice i odete zauvek putem nekog novog života, javi se glas razuma u vidu nekog drugog čoveka koji vas toplinom svojih reči uveri da razmislite još jednom, pre nego li odete zauvek.

Obično ostanete, nakon što ste razmislili i čekate da se ponovo dese “oni dani” i kada se opet dese, sledi sličan proces sve dok “oni dani” ne postanu jedan jedini dan, u kojem će opet, ko bi drugi do ljudska glupost i trenutak, doneti u vaš život “onaj dan”, jedan jedini dan u kome će se sve najednom okrenuti naglavačke i naterati vas da se pred istinom svetom zagledate u ogledalo života i shvatite da ste propustili ceo jedan život zarad pomirljivosti i previše razumevanja za “one dane”.

Autor: Miloš Dimitrijević Joker

Photo by:Alessandro Cavestro

Podeli: