Od kada te nema, sve te više ima.
Shvatih na kraju kako dela zaista jesu život, mnogo više nego li reči.
Od kada te nema, sve te više ima.
Nikada mi niko od tebe u životu nije bio preči.
Od kada te nema, sve te više ima.
Prošla je, ostala za nama još jedna pusta i hladna zima.
Od kada te nema, sve te više ima.
Proleće se opet sprema, da u duši bol moju probudi.
Od kada te nema, sve te više ima.
Život se uvek učiti mora, ostala je snaga i volja da te volim.
Grlim te i ljubim u snovima samo.
Život je čudo, to svi dobro znamo.
Od kada te nema, sve te više ima.
Daj mi neki znak, reci kako je tebi tamo?
Da li mene od kada ima, kod tebe sve više nema?
Da li ti nedostajem kao ova sećanja koja ostaše da u meni žive i da ti se iz dana u dan nanovo dive?
Od kada te nema, sve te više ima.
Opet će proleće, leto, jesen, pa zima.
Opet će godine i praznici novi.
Opet će se sanjati ti pusti, nedosanjani snovi.
Od kada te nema, sve te više ima.

– Miloš Dimitrijević Joker, autor
Posvećeno mom ocu…

Podeli: