Igra-je-završena

 

Recenzija:

Roman „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” predstavlja autentičan autorov prikaz svedobrog u dobrom i svezlog u zlu, kroz stilističku ambicioznost i izrazitu motivsku šarolikost, te heterogenost izražajnih sredstava kojima se autor služi, uz veliko leksičko bogatstvo i mnoštvo lepih rečenica, autorov prozni izraz predstavlja izrazit antipod plitkoći i banalnosti neorealistične prozne matrice koja je u kontekstu srpske recentne proze još uvek preovlađujuća, a kojoj Miloš Dimitrijević Joker suprotstavlja tematsko-motivsku i leksičku inventivnost.

Ovaj roman predstavlja svojevrstan lavirint kroz koji će čitaoci morati da pažljivo prođu, kako bi se putovanje završilo, a da istovremeno budu spremni da se iznova vraćaju na početak, jer je lavirint kroz koji nas autor vodi, zatvoren u vremenu vremena prošlog, vremenu vremena sadašnjeg, uopšte u vremenu vremena kroz viševekovno nadmudrivanje dobra i zla.

Fascinantno je sa kakvom lakoćom je autor spojio moderan svet sa svetom koji pripada prošlosti. Spoj prožet mistikom, koja je istovremeno i upućujuća i opominjuća kroz smisao koji ukazuje na način izbora što boljeg puta za nas same u kojem ćemo izvući ono najbolje iz sebe primenom određenih Sajmonovih pravila, pred kojima čitalac ne može, a da se ne zapita, kojim je to putem i sam krenuo kroz sopstveni život, a gde nas autor tera da se valjano zamislimo pred suštinom našeg bića.

Poseban kvalitet rukopisa je u korišćenju naziva staroslovenskih Bogova, što je retkost u savremenoj srpskoj književnosti, kao i činjenica da je radnja romana podjednako dobro oslikana kako u vremenu prošlom, tako i u ostalim vremenima u kojima čovek postoji kao misleće biće sa sličnim ili istim težnjama i pitanjima na koja čovečanstvo od pamtiveka traži odgovor gde kroz ceo roman vlada ono naivno, nevino dobro, naspuprot zlu, a koje se uz pomoć anđela čuvara bori da se u svim vremenima odupre đavolskom.

Roman „Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo” je svojevrsni poklon današnjem čoveku koji živi ubrzanim životnim tempom, gde ovaj savremeni srpski pisac, uspeva da na lako čitljiv i dopadljiv način dočara nešto tako očigledno i stvarno i pretvori ga u mistično, smešteno u okvire fantastike koja pleni snagom jakih osećanja, a koja se sa posebnom milinom upijaju i ulaze u dušu, tako da čitaoca ne mogu ostaviti ravnodušnim. Naprotiv, lični doživljaj pročitanog dela kroz osećanja koje autor deli sa nama, čine ovo delo još snažnijim, a rečenice i misli, ostaju urezane u pamćenju čitaoca i otvaraju kutiju nekih novih saznanja, dok istovremeno nameću nova životna pitanja i daju moguće odgovore na mnogobrojne životne dileme, a koje autor ovim romanom želi da otkloni kroz jedan vid ličnog, neposrednog, prijateljskog obraćanja samom čitaocu.

Ilinka Marković,

pesnik

 

O knjizi ,,Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo’’

Vreme, kao što je isticao još Tit Lukrecije Car, stalno oblikuje i preoblikuje sve: prirodu, čoveka, društvo. Danas je vreme, može se reći, jedan od dominirajućih činilaca u organizaciji ličnog i društvenog života ljudi. Ono je faktor koji je uslovio i određeno povezivanje raznih delova sveta, ranije umnogome izolovanih, delova koji su u prošlosti uglavnom tavorili u „svom” vremenu bez većeg uticaja iz drugih delova sveta. Kažu da bismo razumeli značaj jedne sekunde, treba da pitamo onog ko je preživeo katastrofu. Možda nam vreme dolazi iz pustinja na karavanima i ne žuri mu se jer prevozi večnost. Možda je skuplje od zlata i oštrije od sablje, ali je sigurno da vreme nikoga ne čeka.

O tome, ali i o mnogim drugim lepim temama, piše Miloš Dimitrijević Joker u svom romanu ,,Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo’’, shvativši da je vreme neshvatljiva magija.

Jer, svi mi imamo svoju prošlost, sadašnjost (ovde i sada) i budućnost. Pri tom, prošlost jeste važna. Ona je svakako oblikovala našu ličnost, ali povratak u prošlost je funkcionalan samo kada je razmatramo kako bismo bolje razumeli sebe i korigovali disfunkcionalne delove ličnosti ovde i sada. S druge strane, ne treba gledati ni previše u budućnost. Prevelika opterećenost sa budućim vremenom i stalno čekanje ili planiranje da se nešto dobro desi, mogu skrenuti focus sa lepih stvari koje se trenutno dešavaju ovde i sada.

Svet ne vidimo onakvim kakav jeste, već onakvim kakvi smo mi. Pitanje savremene filozofije istorije jeste – za kakvu budućnost smo mi sami sposobni?

Da bi istorija kao igra s neizvesnim ishodom bila ponovo prihvaćena, onako kako je autor ove divne knjige nagovestio u samom njenom naslovu, potreban je asketski preobražaj masovne svesti. Treba stvoriti novi obrazac istorijske vizije sa težištem na unutrašnjem duhovnom životu, moralnim i estetskim vrednostima. Praktični razum treba da preuzme vođstvo od teorijskog, kulturne vrednosti i norme od naučnih zakona. To je zadatak postprosvetiteljskog čoveka 21. veka. Nikakvi tokovi modernizacije i globalizacije neće moći sve te silne belege prošlosti u nama da zatru, unište. To je kolektivni prtljag koji kao breme, svesno ili nesvesno, po tajnom kodu kulturnog genotipa nosimo sa sobom i kao darove i poruku predaka prenosimo na nova pokolenja. A nova pokolenja će svojim razumom biti okrenuta izazovima modernizacije i budućnosti, ali će u svom srcu nositi tajnu kulturnih kodova, tradiciju pradedova.

Tako se ostvaruje kontinuitet u razvoju ljudske vrste i čovečanstva. U suprotnom, svaka generacija bi trčala ispočetka svoj krug. Umesto da se penje na ramena prethodne generacije i otkriva nove vidike. Svojim stvaralaštvom pomerajući granice sveta.

Osim toga, roman ,,Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo’’, jedna je od retkih knjiga koja predstavlja očuvanje slovenskog identiteta, u oblasti duhovnosti.

Naši preci su poštovali jedan specifičan moralni i duhovni kod koji je u današnje vreme gotovo potpuno iščezao iz srca i umova ljudi, a to je duhovna posvećenost. Jedan deo ove knjige posvećen je upravo toj temi, što Miloša Dimitrijevića Jokera svrstava u sam vrh domaćih autora koji neguju kult slovenske duhovnosti. Zašto je to bitno? Iz razloga što se naš narod otuđio od svoje izvorne religije stare više hiljada godina. Iako se zna da pripadamo slovenskoj grupi naroda, malo ljudi je upoznato sa našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslovenskim spisima izgubljeno je i zaboravljeno. Tome je svakako doprineo direktan način borbe protiv slovenske duhovnosti, pod prisilom stranih religija. Rezultat toga je sve veće odvajanje od naše vere, čime smo izgubili svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slovenske duše.

Pri tom, ne smemo nikada zaboraviti da je slovenska religija identična vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srpski jezik koji je od svih jezika najsličniji sanskritu, drevnom jeziku na kome su zapisani najstariji sveti spisi – Vede.

Miloš Dimitrijević Joker je upravo u ovom romanu, kroz prošlost, vreme sadašnje i vreme buduće, sačuvao od zaborava sećanja na naša slovenska božanstva.

I dok budete čitali knjigu ,,Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo’’, setite se sledeće činjenice: kad god se jednom narodu oduzme njegov duhovni oslonac, poremeti njegov duhovni sistem vrednosti i uništi njegova vera, malo toga stoji na putu njegovom potpunom pokoravanju.

Mnogo puta do sada pokušavano je u nauci, publicistici ili umetnosti da se ukaže na neke druge istorijske slojeve i identitete srpskog naroda. Bez obzira što u svemu tome može biti zanimljivog materijala za istraživanje i što nijedan narod ne može sebi da priušti takav luksuz da se odriče nekog dela svoje istorije i etnosa, ipak je istorija Srba definitivno obeležena hrišćanskim pečatom. Vera u Srpstvo nije naša religija, zamena za hrišćanstvo, nacionalna vera, etnofiletizam i mesijanizam. Posebno, naše uzdanje u Srpstvo nije šovinizam, odnosno mržnja prema bilo kome. Vera u Srpstvo je naš dug poštovanja prema precima i naša odgovornost pred potomcima. Vera u Srpstvo je elementarna ljubav prema svome narodu i nada u njegov opstanak i boljitak. Vera u Srpstvo je zaljubljenost u duhovni lik svoga naroda i njegove najlepše izraze.

Pri tom, poenta nije u tome da li vi verujete u postojanje božanstva i duhovnosti. Bitno je da razmišljate o njima, i na taj način ih sačuvate od zaborava.

To je, upravo, uradio Miloš Dimitrijević, napisavši knjigu zahvaljujući kojoj ćete doznati dosta toga o našoj istoriji, našem etnosu i našem slovenskom kodu.

Još jedna tema koju Miloš Dimitrijević obrađuje, jeste večita borba između dobra i zla. Autor nam kroz mnoga poređenja i dijaloge, ali i svojim ličnim razmišljanjima pokazuje kako shvata da zlo nije stvoreno samo od sebe, već da predstavlja zloupotrebu dobra od strane razumnih bića koja su pala u nisko mudrovanje, i koja svojim mislima i željama stvaraju u sebi i oko sebe haos. Ali isto tako, autor shvata da pobeđujući zlo koje vidi u sebi, čovek pobeđuje zlo u korenu. Čitajući ovu divnu knjigu, shvatićemo da u čovekovom empirijskom biću apsolutno dobro se ne dostiže, jer u svakom ljudskom poduhvatu postoji izvesna količina nesavršenstva. Pouzdan pokazatelj za razlikovanje dobra i zla nije toliko sveti i uzvišeni cilj u njegovoj spoljašnjoj formulaciji, koliko sredstvo koje se bira da bi se on postigao.

Na kraju, svaka dobra i kvalitetna knjiga obrađuje i večite teme: istinu i ljubav.

Upravo se tih tema dotakao i Miloš Dimitrijević Joker.

Iz njegove knjige jasno vidimo da je koren i izvor nerazumevanja ljubavi i izopačenja njenog smisla i značenja u sveopštoj odpadiji od pravih moralnih vrednosti. Kao da nam, iz stranice u stranicu, govori kako – ni jedno vreme nije toliko mnogo govorilo o ljubavi a tako malo činilo, poput našeg. Kao da je ljubav postala religijom za one koji više ne žele religiju. Kao da se sa nebesa survala u pakao. Na zemlji na kojoj je belo postalo crno. U ljudima, u kojima je pohota proždrala ljubav. I da smo danas, u stvari, mi sami svedoci da postoji težnja da se takva jedna koncepcija ljubavi uvede u naš doživljaj sveta i čoveka.

Knjiga ,, Igra je završena – pritisni start da igraš ponovo’’ je još jedan vid borbe protiv odvajanja istine od ljubavi, i ljubavi od čoveka.

Korišćenje različitih književnih pristupa i metoda, od dominantnog pripovedanja toka svesti, ali i pripovedača u prvom licu, preko dijaloga, i prostorno- vremenskih skokova u prošlost kroz tehniku fleš-beka, Miloš Dimitrijević Joker je stvorio moderan roman zavidnog umetničkog dometa, nesumnjivo pokazujući da poseduje sve elemente koji jednog pisca mogu načiniti velikim.

Verica Sekirarski

Predsednik

Književne omladine Srbije