„Bivalo je i onih dana u kojima sam maštao o ljubavi. Sećao sam je se kao lepih prolećnih noći i ranih jesenjih dana. Ponekad bih se setio i radosti, i smeha, i čega ono beše, ne mogu se setiti, ali sećam se da sam se sećao.
Onda se desio onaj neduhovit trenutak u kom shvatiš da se ništa od toga nije ni dogodilo. Nikada nisam bio star, a znam kako je to biti. Bio sam dete i ne sećam se kako je to biti.
Čovek, mladić, dečak. Sve sam to prošao i evo me još uvek tražim tebe. Onu jedinu koja će umeti da mi jasno pokaže ko sam ja. Pa, da. Jedino ti to umeš od svih na ovom svetu, jer si se jedino ti zbog mene na njemu stvorila u isto neko vreme kad i ja. Tvorac te je poslao da me pronađeš, i da ja pronađem tebe. Još uvek te tražim, naročito bih pod svetlosti punog meseca mogao jasno da te vidim. Samo tada naše duše poznaju puteve koji će svakog svoj odvesti na ono jedno jedino mesto koje postoji oduvek samo i jedino za i zbog nas. Mesto ljubavi, radosti, smeha. Ironija sudbine. Sudar svetova i potrebe da se tela dva u jednu dušu zauvek spoje. Teško. Mučno te čekam. Ja sam plakao dok si prolazila tim putem. Ti si čekala. Ja sam čekao, ti si plakala dok sam pogrešne korake pravio. Jedan dan, jedan mesec, jedna godina, dve, sedam. Decenija. Potrošeni ljudi u potrošenom vremenu. Ti i ja. Sećam se, maštanja o ljubavi ne jenjavaju. Znam, da ću te već sutra napokon ugledati i ostati kraj tebe zauvek. Do tada, mirno i lepo spavaj. Ljubim te i nestrpljivo očekujem, taman koliko i svih ostalih godina do sada provedenih bez tebe.
Naposletku, bivalo je i onih dana u kojima sam se zajedno sa njom sećao kako smo zajedno maštali o našoj ljubavi. Mašta je moćna privilegija pojedinaca koji u njoj stvaraju svet iz koga se rađa realna sreća. Pod punim mesecom opipljiva je i veoma snažna.“ – #MilošJoker

Photo by Abigail Faith on Unsplash

Podeli: